Junak umire jednom

Film Avde Huseinovića

U filmu Avde Huseinovića su opisane ratne sudbine i herojski putevi bosanskih Srba koji su časno branili BiH. Neki od njih su posthumno odlikovani najvećim ratnim priznanjima kao heroji bosanske vojske .

Oni ne bi slavili 9. januar. Bosanski Srbi koji su branili BiH i ginuli za nju ni 9. januara 1992. godine nisu stali na stranu zla. Priča o ulozi i podvizima bosanskih Srba u odbrani BiH od agresije tema je novog dokumentarnog filma Avde Huseinovića. Premijera filma bila je  na simobličan datum. 9. januar. Dan kada je i ozvaničena agresija na našu domovinu. A oni koji su je branili…. Oni su patriote. Oni su heroji. Oni su junaci. A junaci umiru samo jednom, tako je nekada govorio i major Mihajlo Petrović, ratni komandant Armije RBiH. Srbin po rođenju, Bosanac po opredjeljenju, govorio je sam o sebi, a još za života postao je legenda odbrane srednje Bosne. Svoj život posvetio je  borbi za slobodu BiH i vrlo brzo stekao povjerenje saboraca ispred kojih je hrabro išao naprijed. Jasno im je dao uputstvo: „Pucajte u mene ako me neprijatelji slučajno zarobe kako im živ ne bih pao u ruke!“ U prvom obraćanju svojim skromno naoružanim borcima, između ostaloga, je rekao:

Dragi moji borci, ja sam major Mihajlo Petrović, Srbin, Beograđanin, oficir bivše JNA. Moj djed borio se na Solunskom frontu protiv austrougarskih fašista, moj otac borio se protiv njemačkih, ustaških i četničkih fašista, izgleda da je došlo vrijeme da se i ja borim protiv ovih bradonja s brda. Njih će biti i više i bolje naoružanih, ali ne bojte se – junak umire samo jednom, a kukavica hiljadu puta. Budite smireni, pucajte samo u živu metu, ko nema oružja neka otima od neprijatelja, u tami slušajte moj glas jer nemamo radioveza, nemamo motorola. Slušajte i radite šta naredim. I zapamtite, između ovog našeg nezaštićenog naroda i njih ,stojite samo vi…      

Ipak, ratna sudbina uzima najbolje, pa je tako uzela i majora Petrovića 25. oktobra 1992. na vlašićkoj koti Mlakva. Na sahrani tog ratnog oktobarskog dana hiljade Travničana i saboraca u jezivoj tišini ispratile su majora Petrovića na posljednji put. Prema njegovoj želji, sahranjen je među svojim borcima kraj Lukačke džamije u Travniku, gradu koji velikim dijelom duguje današnju slobodu legendarnom majoru. Dobitnik je najvišeg ratnog priznanja „Zlatni ljiljan“ i ordena „Zlatni grb s mačevima“.  U filmu su opisane i ratne sudbine i herojski putevi Čede Domuza,  Radenka Abazovića, Gorana Stošića, Sretena Lojanice, Aleksandra Ace Stankovića, Nenada Milojevića, Vlajke Bandića, Dragana Čurka…  Dramatične priče koje gledaoce ostavljaju bez daha.