Bosna i Hercegovina je u proteklim godinama bila 12. na svjetskoj listi po izvozu maline, ali se o tome ne pri\u010da dovoljno. Tako\u0111er je Bosna i Hercegovina 150 godina ispred Srbije u proizvodnji maline u tehnolo\u0161kom smislu, iako Srbija va\u017ei za \u201csvjetskog proizvo\u0111a\u010da maline\u201d.<\/p>\n
Problem je u tome \u0161to BiH nema sistema, jer naprimjer u Srbiji imaju \u201dsvakih 100 metara\u201d hladnja\u010du i farmer ne treba \u010dekati na skladi\u0161tenje ploda i mo\u017ee sa\u010duvati 100 posto kvalitet, kazao je za Agenciju FENA ekspert iz oblasti sektora jagodi\u010dastog vo\u0107a i predava\u010d s oglednog poligona za istra\u017eivanja pri Poljoprivredno- prehrambenom fakultetu u Sarajevu Adnan Mali\u010devi\u0107 u intervjuu o perspektivama uzgoja jagodi\u010dastog vo\u0107a \u0161to mo\u017ee rije\u0161iti mnoge ekonomske probleme u Bosni i Hercegovini. Akcentirao je da poljoprivreda vi\u0161e nije selja\u0161tvo niti socijala, nego pravi put za napredak ekonomije.<\/p>\n
U BiH dominantno se uzgaja malina i godi\u0161nje se proizvede vi\u0161e od 5.000 tona. Stru\u010dnjaci navode da je mnogo bh. vo\u0107njaka koji slijede prakse naprednih evropskih vo\u0107njaka na kojima se proizvode maline, a da su neki \u010dak i napredniji od evropskih koji imaju nadzor, pomo\u0107 i podr\u0161ku stru\u010dnjaka i dr\u017eave.<\/p>\n
Kada su u pitanju koli\u010dine u proizvodnji, Mali\u010devi\u0107 ka\u017ee da je te\u0161ko evidentirati iz razloga \u0161to statistika jo\u0161 vodi samo proizvodnju prema onome \u0161to je evidentirano, registrirani su plodovi za \u010dije je sadnice ostvaren poticaj, me\u0111utim, mnogo je farmera koji sami rasa\u0111uju kulture, pogotovo kod jagoda gdje se mogu napraviti velike planta\u017ee samoinicijativno.<\/p>\n
Istaknuo je da su procjene za proteklu sezonu da proizvodnja maline nije pre\u0161la pet hiljada tona, ali smatra da je to generalna slika, i da se radi samo o procjenama.<\/p>\n
Smatra da \u0107e u 2014. godini proizvodnja biti duplo ve\u0107a jer je veliki broj planta\u017ea zasa\u0111en malinama.<\/p>\n
Mali\u010devi\u0107 ka\u017ee da je Krajina jedino podru\u010dje koje razvija proizvodnju jagodi\u010dastog vo\u0107a na apsolutno savremenim osnovama i tehnologijama koje su u nekim segmentima bolje u odnosu na evropske zemlje jer je prilago\u0111ena za bh. podru\u010dje.<\/p>\n
Uzgoj jagodi\u010dastog vo\u0107a u Krajini je po\u010deo 2008. godine, a Mali\u010devi\u0107 ka\u017ee da su napravili \u201dbum\u201d za razliku od Srebrenice i Bratunca gdje se jagodi\u010dasto vo\u0107e gaji 40 godina.<\/p>\n
– \u010celi\u0107 je primjer tradicionalnog uzgoja, \u017deljezno Polje je na prelazu izme\u0111u tradicionalnog i modernog, dok je Krajina primjer modernizacije \u2013 naveo je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Ka\u017ee da BiH ima apsolutno primitivne i apsolutno moderne planta\u017ee, tradicionalna podru\u010dja su ostala u tradicionalnoj tehnologiji. Problem predstavlja, dodaje, \u0161to se \u010dovjeku kod kojeg su preci uzgajali maline ne mo\u017ee objasniti da se mo\u017ee druga\u010dije raditi, bolje, naprednije i s boljim rezultatima, navodi da \u201don misli da najbolje zna\u201d.<\/p>\n
Osim te prepreke bh. farmeri se susre\u0107u i s problemom infrastrukture u smislu \u0111ubriva i za\u0161tite jer je te\u0161ko pratiti modernu tehnologiju.<\/p>\n
Bh. farmeri nemaju pristup pravim \u0111ubrivima, Mali\u010devi\u0107 ka\u017ee da oni dobiju vi\u0161e kamena u vre\u0107i nego hrane, te da su prisutna kineska za\u0161titna sredstva koja uni\u0161tavaju prirodne antagoniste za \u0161teto\u010dine.<\/p>\n
– Ekolo\u0161ki prihvatljiva sredstva su skupa, ali ona su jedino rje\u0161enje za budu\u0107nost, s druge strane u pogledu tehnolo\u0161kog nivoa jo\u0161 veliki broj planta\u017ea nema navodnjavanje, ne u smislu da ljudi nemaju \u0161laufe i ba\u010dve nego nemaju dovoljno vode da napoje biljke, ali i na to sve na\u0161a tehnologija je vrhunska u uslovima u kakvim postojimo \u2013 nagla\u0161ava Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Dodao je da je \u201dBiH 150 godina ispred Srbije u proizvodnji maline u tehnolo\u0161kom smislu, iako Srbija va\u017ei za svjetskog proizvo\u0111a\u010da\u201d.<\/p>\n
Navodi da je problem u tome \u0161to BiH nema sistema, jer u Srbiji imaju \u201dsvakih 100 metara\u201d hladnja\u010du i farmer ne treba \u010dekati na skladi\u0161tenje ploda i mo\u017ee sa\u010duvati 100 posto kvaliteta.<\/p>\n
Farmeri iz \u017deljeznog Polja malinu voze u Bugojno ili u Sarajevu, farmeri iz Srebrenice malinu voze u Sarajevo.<\/p>\n
– Na\u0161a tehnologija je vrhunska, ali nemamo ure\u0111en sistem \u2013 dodao je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Smatra da u budu\u0107nosti, zasigurno, slijedi jedan prijelazni period, kada \u0107e tr\u017ei\u0161te biti prezasi\u0107eno malinom ili jagodom i kada \u0107e biti veliki broj planta\u017ea tih kultura, a rje\u0161enje za tu situaciju vidi u tra\u017eenju nove kulture koja nije ni jagoda ni malina nego neka tre\u0107a.<\/p>\n
Siguran je da rje\u0161enje treba tra\u017eiti u ameri\u010dkoj visoko\u017ebunastoj borovnici koja ima perspektivu u narednih 20 godina. Ka\u017ee da je na bh. planta\u017eama jako malo zasa\u0111ena, jer je ekstremno zahtjevna prema zemlji\u0161tima, tra\u017ei potpuno novu tehnologiju, a i sadnice su skupe.<\/p>\n
Osim visoko\u017ebunaste borovnice popularne su, ka\u017ee, ribizle kojih tako\u0111er nema na bh. planta\u017eama, i sibirska borovnica.<\/p>\n
Va\u017eno je, akcentira, savjetovati farmere da sade \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e, ali i kupce da kupuju doma\u0107e.<\/p>\n
– Doma\u0107e, ali naravno kvalitet doma\u0107e proizvodnje \u2013 naglasio je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Motivacija farmerima za uzgoj jagodi\u010dastog vo\u0107a je prodaja i cijena.<\/p>\n
– \u010covjek koji \u017eivi u maloj ruralnoj sredini, i nema posla proizvodnja jagodi\u010dastog vo\u0107a je veoma dobar na\u010din da iskoristi resurs koji ima, nezaga\u0111enu zemlju i visokovrijednu vodu. Ako farmer nabere tonu maline s jednog dunuma i kilogram proda po cijeni od tri KM to je veoma dobra zarada \u2013 rekao je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Osim podr\u0161ke proizvo\u0111a\u010dima, navodi da je neophodno pru\u017eati podr\u0161ku i otkupljiva\u010dima da ne bi do\u0161li u situaciju da nemaju dovoljno kapitala da kupe robu.<\/p>\n
– Ako je nama poljoprivreda resurs onda se ne mo\u017eemo vratiti u \u201d\u0161ezdesete\u201d i stavljamo farmera pored ceste da prodaje \u2013 kazao je Mali\u010devi\u0107 te dodao da trenutno u BiH ima dovoljno otkupljiva\u010da, da su neke firme prepoznatljive po otkupu i na doma\u0107em i inostranom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Pomo\u0107 u proizvodnji pru\u017eaju i me\u0111unarodne organizacije koje donose novitete. Mali\u010devi\u0107 smatra da je projekt \u201dFarma\u201d USAID\/ Sidae najbolji projekt koji se pojavio u vo\u0107arstvu te da su donijeli sve \u0161to je novo.<\/p>\n
Precizira da je uzgoj jagodi\u010dastog vo\u0107a, ta\u010dnije maline 99 posto izvozno orijentiran, jer u prosjeku svaki stanovnik sezonski jede 200 grama maline, a sve ostalo zavr\u0161i na inozemnom tr\u017ei\u0161tu. Kod jagode je situacija druga\u010dija i ve\u0107inom zavr\u0161i na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Samo se u Sarajevu proda 700 tona jagode u sezoni.<\/p>\n
– Sa stanovi\u0161ta struke mo\u017eemo re\u0107i da je kod maline daleko ure\u0111eniji sistem u proizvodnji nego kod jagode, u pogledu sistema kontrole. Kod jagode je te\u0161ko implementirati sve standarde i koncepte ekolo\u0161ke proizvodnje. Ve\u0107ina proizvo\u0111a\u010da maline ima certifikat GLOBALGAP i to malinu plasira na tr\u017ei\u0161te \u2013 kazao je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Akcentirao je da je BiH u proteklim godinama bila 12. na svjetskoj rang listi po izvozu maline, a da se o tome ne pri\u010da dovoljno. Mi\u0161ljenja je da bi svaki dnevnik trebao po\u010dinjati pri\u010dom o ljudima koji prave \u201d\u010duda\u201d od nemogu\u0107eg.<\/p>\n
– Imate primjer Bu\u017eima gdje njihovi farmeri izvoze malinu, ostvaruju jako dobru cijenu na izvoznom tr\u017ei\u0161tu, a ti ljudi nemaju vode piti, a kamoli da malinu navodne dovoljno. Niko nema sluha da na jednom podru\u010dju gdje ima 100 hektara zasa\u0111ene maline da im uvede vodu. Eto koliko vodimo ra\u010duna o tim ljudima. Oni su najve\u0107i borci, bore se da opstanu u miru, oni nas najbolje predstavljaju vani \u2013 naveo je Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
Vezano za cijene kazao je da je otkupna cijena maline pro\u0161le godine bila tri KM, cijena jagode na po\u010detku sezone je bila \u010detiri, a poslije je pala na 1,5 KM, dok je cijena borovnice bila osam KM.<\/p>\n
– Poruka svim proizvo\u0111a\u010dima i ljudima koji \u017eive u ovoj dr\u017eavi jest da nas ni\u0161ta drugo ne mo\u017ee izvu\u0107i iz situacije u kojoj jesmo osim poljoprivrede, ali ne mo\u017eemo zaraditi na dvije krave, ali ko ima 100 krava mo\u017ee. Ne mo\u017eemo imati zarade s 200 kvadrata maline, nego s dva dunuma jer toliko mo\u017ee biti rentabilno za \u010detvero\u010dlanu porodicu \u2013 rekao je u razgovoru za Agenciju FENA ekspert iz oblasti sektora jagodi\u010dastog vo\u0107a i predava\u010d s oglednog poligona za istra\u017eivanja pri Poljoprivredno-prehrambenom fakultetu u Sarajevu Adnan Mali\u010devi\u0107.<\/p>\n
U grupu jagodi\u010dastog vo\u0107a spadaju kulture koje su uobi\u010dajene u bh. proizvodnji poput jagode, maline, kupine, borovnice i neke novije koje su prvi put na bh. prostorima kao \u0161to su aronija, ribizla, ogrozd, ameri\u010dka visoko\u017ebunasta borovnica, sibirska borovnica.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bosna i Hercegovina je u proteklim godinama bila 12. na svjetskoj listi po izvozu maline, ali se o tome ne pri\u010da dovoljno. Tako\u0111er je Bosna i Hercegovina 150 godina ispred Srbije u proizvodnji maline u tehnolo\u0161kom smislu, iako Srbija va\u017ei za \u201csvjetskog proizvo\u0111a\u010da maline\u201d. Problem je u tome \u0161to BiH nema sistema, jer naprimjer u …<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3269,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_exactmetrics_skip_tracking":false,"_exactmetrics_sitenote_active":false,"_exactmetrics_sitenote_note":"","_exactmetrics_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[88,4],"tags":[],"class_list":["post-3268","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","","category-vijesti-2","category-vijesti"],"yoast_head":"\n